Život i rad, Džipsi Smita

Nadam se da će ono što sam napisao interesovati moje čitaoce. Verujem, da sam imao život koji je bio sasvim drugačiji od onog kakav su imali najveći broj mojih drugara, život koji je Bog neizmerno blagoslovio i mislim da mogu da dodam, uz veliku zahvalnost, da je bio korišćen u velikoj meri. Bio je pun iskušenja i teškoća. Bio sam često zabrinut ali nikada ojađen, često zbunjen ali nikada očajan, često obeshrabren ali nikada poništen. Sve nevolje koje su me pogodile su bile kratkog daha i značaj slave koji je proistekao iz njih je daleko nadmašio sve. Ja sam nastojao da “oči” mog srca budu otvorene prema stvarima koje nisu vidljive, jer stvari koje su vidljive su privremene, a stvari koje su nevidljive su večne.

Imao sam izvanredne i čudesne doživljaje. Živeo sam mnogim kućama i bio gost kod raznih ljudi u različitim životnim okolnostima. Bio sam predstavljen dvojici predsednika Sjedinjenih Država, ručao sa biskupima i nadbiskupima i prenoćio kod dva katolička sveštenika. U mojoj kancelariji, na zidu su okačena pisma od njenog visočanstva kraljice i od vojvotkinje, ali najdraže stvari u mojoj kući su dve slike koje ukrašavaju zidove moje spavaće sobe. Na jednoj slici su kola u kojem je umrla moja majka a na drugoj slici je grupa Roma. Kada sam u toj sobi, ja nikada ne ležem, a da prethodno ne bacim pogled na te slike i kažem sebi: “Rodni, ti bi i danas bio tamo... ali nisi zbog milosti Božije”. Neka Njegovo ime bude slavljeno zauvek.